Vi pišete

BOL DO SRŽI

 

Zovem se  Jadranka  u ovom kraćem tekstu podeliću sa vama  jedan deo moje ljubavne price. Zašto sam odlučila  da sa vama podelim moju priču, razlog je taj što u čika Zoranu vidim pokretač za mnoge nas,podstrekt I ogromno poverenje I razumevanje.

Četiri godine  bila sam u vezi  sa predivnim dečkom koga su mnoge cure jurile, mislila sam da sam srečnica što je baš mene izabrao ali….                                                                                                                                                                                                                     Ja  živim u Kragujevcu a on u Paraćinu,dakle  veza na daljinu,viđali smo se  skoro svakog vikenda,kod mene u mom gradu,jedva sam čekala vikend,živela sam  samo za taj dan da ga vidim I padnem mu u zagrljaj. Kad  god  me je video  obasipao me je pažnjom  kupujući cvece,krpice,šminku… ali nikada me nije pozvao da idemo kod njega u Paraćin. Prvih godinu dana  mi nije bilo ništa čudno u tome,smatrala sam,dobro ok je,možda ima lose roditelje ili nešto slično,nisam mogla ni sanjati  šta je u pozadini. Kada sam ga pitala zašto ga nema na fezsu rekao  mi je da ne voli javne mreže I da je protivnik  mreža, ni slutila nisam da me je blokirao.

Tri godine smo se zabavljali,bili skoro svakog vikenda zajedno ali uglavnom kod mene u mom gradu I mom stanu. Bilo nam je prelepo, govorio mi je svaki put kako me voli najviše na svetu, kako ne može bez mene ali na moje pitanje da živimo zajedno samo  bi se kiselo nasmejao  I rekao da za tako nešto još nije vreme, da iako zna da sam njegova sudbina moramo se strpeti još malo. To još malo trajalo je skoro  dve godine. Svašta mi je još obećavao, govorio da će se zbog mene preseliti u Kragujevac I još mnogo toga…… Slučajno ili kao što kaže naš dragi čika Zoki, slučajnost ne postoji … Dakle  slučajno sam od drugarice uzela mobilni I sa njenog profila ukucala njegovo ime D. S .  I  baš sam  se najpre prijatno iznenadila kada sam videla njegov profil,mislila  sam  da ga potražim  sa mog profila I pustim mu zahtev,nadaju ći se da je tek otvorio nalog.Kada sam već bila  na profile pogledala sam fotografije I najpre mi se učinilo da  deca koja su sa njim od nekog rođaka ili tako nešto ali posle ulaska  na info.videla sam da je oženjen I da  ima dvoje dece, šokirala sam se blago rečeno, drugarica mi je donela  med I vodu kako bih došla  sebi..Bio je to  četvrtak , kroz dva dana bi trebalo da se vidimo,sva sam uzdrhtala I ne znam bila sam kao pogubljena,nisam verovala ni fezsu ni svojim očima…..Dosla je I subota, oko 14h je došao kao po običaju, u startu sam mu rekla  da mi nije dobro ni malo, jer sam bila skrhana I nisam imala snage da mu kažem šta sam saznala.Taj dan  bio je  sasvim  uobičajen  ništa nije odavalo kraj naše veze,to sam znala samo ja. Sutradan sam  uz jutarnju kafu pitala ga kako ti je porodica..malo je zastao  I dodao kako su mu roditelji dobro I da je sve ok. Skupila sam hrabrost I pitala ga kako su mu deca I žena…bio je tajac par sekundi I nakon doga iznenada je lupio meni šamar I nazvao me radoznalom droljom,kako sam ga mogla špijunirati I pitati tako nešto.Iskreno usrala sam se od straha jer ga takvog  nikada nisam videla.Za  šamarom dobila sam I još jedan I još jedan a zatim me je glavom  udario u moju glavu ja sam pala I bila jedno vreme onesvešćena na podu.Kada sam došla sebi on već nije bio tu,otišao je….. Uveče sam mu napisala sms poruku da ga volim najviše na svetu I da nemogu više ovako,to je ono što ja ne mogu da podnesem.Te večeri  mi nije odgovorio ali ujutru mi je stigao sms sa tekstom kučko odvratna  niko ti nije ni tražio da budeč samnom. Za mene je to bio toliki udar da sam osetila srce u grudima  kako me steže, mislila sam da ću doživeti srčani udar, pozvala sam prijateljicu koja je brzo došla  I pitala šta se dogodilo,ispričala sam joj sve  o predhodnom događaju,znajući njega ni ona nije mogla poverovati.Danima ,nedeljama sam bila slomljena od bola,od laži, krivila sam sebe što nisam  bila obazrivija , zašto sam verovala slepo…. 

Ove  redove  sam vam napisala I sa vama podelila svoju životnu priču, ne radi mene več radi svih vas. Yamolila bih vas  da ne verujete nikome, da dobro otvorite oči  I da  vidite  nešto dalje od svog nosa jer sigurna sam  da nisam  jedina u ovakvoj situaciji.

Hvala čika Zokiju  na ovakvom gestu  što I na ovaj način želi pomoći  svima koji imaju nekih životnih problema.

Jadranka R. Kragujevac

Pročitano 250 puta
Share this article

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…